Šta vidiš – devojku ili staricu?
Zamolila bih te da pre nego nastaviš da čitaš, dobro pogledaš ovu sliku. Šta vidiš – devojku ili staricu?
Da li si primetila i drugu sliku pored one koju si prvo videla?
Ako bih ti govorila:
“Pa kako ne vidiš? S tobom nešto nije u redu? Sram te bilo! Pogledaj bolje! Koncentriši se!”, verovatno bi se samo frustrirala i nervirala. Možda bi čak poželela da mi uzvratiš.
Kako ovo ima veze sa tinejdžerima
Kada tinejdžere ubeđujemo, nagovaramo ili kritikujemo, oni se uglavnom još više nerviraju. Prestaju da nas slušaju ili počinju da protivreče i raspravljaju se.
Malo ću ti pomoći da vidiš obe slike. Ako vidiš devojku, njena ogrlica su usne starice, a njeno oko je staričino uho.
Bilo ti je lako da pronađeš drugu sliku čim si pročitala uputstva, zar ne? Zato što nisi bila kritikovana i znala si tačno šta da tražiš.
Svako vidi stvarnost drugačije
Velika je istina da svako svet vidi na svoj način.
Za dobru komunikaciju u porodici, posebno sa tinejdžerima, važno je da prihvatimo da oni stvarnost doživljavaju drugačije od nas.
Razumevanje tinejdžera
Da bismo ih zaista razumeli, potrebno je da znamo:
- kroz kakve promene prolaze naši tinejdžeri,
- šta im je važno,
- koje stavove zastupaju,
- kakva su im iskustva,
- kako se bore za svoje mesto u svetu.
Samo tako možemo potpuno ući u njihove cipele i pogledati svet njihovim očima.
Prestani da budeš sudija
Jedna od najvažnijih stvari je da prestanemo da izigravamo sudije i stražare.
Kada se postavimo kao sudije, gubimo bliskost s njima – tada nas vide više kao protivnike nego kao podršku.
Zaključak
Pitanja poput: “Zašto me ne razumeju?” ili “Zašto ne vide moj trud?” imaju jednostavan odgovor – razumevanje počinje od nas.
Kada im pružimo osećaj pripadnosti i bliskosti, tinejdžeri više neće morati da se brane. Umesto toga, dozvoliće nam da budemo zaista uz njih.
